Preuzeto sa: CARZ.RS

Kupovina automobila za neke je najlepši životni momenat, maltene uz rađanje deteta, a za neke ume da bude izuzetna moždana peripetija. Poznato je da žene više razmišljaju od muškaraca i je mnogo više varijabli u igri. Mora se paziti o svakom detalju a kako izgleda to kada žensko kupuje auto, pročitajte u tekstu koji je za CarZ specijalno napisala Tanja Tatomirović 16. jula 2014.:

Neki automobili su kao fufice – svi bi da se provode sa njima, ali niko neće da ih ženi

Te davne 1978. ležali smo na slami u špediteru koji je bio parkiran u dvorištu tatine porodice u selu, jer sam ja želela da spavam napolju. Ni slepi miševi devojčici od 5 godina nisu bili smetnja da u potpunom mraku, bez pomoći ulične rasvete, prepoznaje marke automobila, samo po njihovom zvuku. Igra bi trajala do kasno u noć… „Ide fića.“, „Ovo je Stojadin!“, „Ovo su neka strana kola…“. Igra je bila inicirana posetom beogradskom Sajmu automobila, što je preraslo u tradiciju koja je trajala do pre par godina… ali, ljubav prema automobilima se zadržala, bez obzira na sajmove.

Od Honde CRX koju sam drugom vozila do 120km/h, jer ima motor prilagođen ludom duhu, preko Yuga 55 koji sam vozila jednom mesečno kod majstora, preko Opel Corse, pravog ženskog automobila za grad, Alfe 156 (1.6, 120KS, Twin Spark) jedinstvene boje slonove kosti koja je režala na pritisak papučice za gas i dovodila me u raspoloženje „otvoren prozor – glasna muzika“, pa sve do Suzukija i Mitsubishija (Colt, model 2011.), moja ljubav za automobilima nije jenjavala.

 

Hondacrxsirstock

U salonu „Euro Sumar“ kada sam, na tatinu preporuku  (jer ima lanac, a ne kaiš, nema velikog servisa i održavanje je jednostavno i mnogo jeftinije), otišla pre 6 godina da kupim Suzukija prodavac mi je prišao i rekao „Imamo divnog ženskog Splasha, za grad, 60KS.“. „Šta biste Vi radili sa 60KS? Pretekli nekoga na putu bez rizika? Bez 90 ne razgovaram.“ odgovorila sam mu. Da je znao da sam tih godina letela sa motora koji sam vozila bez kacige – možda bi mu bilo jasno da ne sme da mi nudi samo 60 konja.

Tako sam pazarila nešto jačeg Swifta od 94KS, 1.4, preglednog, u paketu opreme koja ima i grejače sedišta, što mi je, bar zimi, kao velikom smrzavcu, jako bitno. Sjajno vas ugreje pre nego što se kabina ovog modela zagreje klasičnim grejanjem. Zapravo, u pitanju je divan gradski auto, koji je izuzetno pregledan (najpregledniji od svih koje sam vozila – vidite mu rep i glavu), koji je izuzetno jeftin za održavanje, dovoljno jak da ga povezete i van grada i njime otputujete npr. do Rovinja, ali nemojte očekivati da možete komforno prevesti još 3 osobe, jer je pozadi prilično skromnih dimenzija, pa će nekome noge sigurno utrnuti. Što se stajanja na benzinsku pumpu tiče – nije potrošač koji ide ispod 6l/100km, tako da je u gradskoj vožnji, sa mojom „drvenom“ nogom, znao da ode i na 8l/100km. Vozila sam ga tako da do Pirota stignem za manje od 3h. Izuzetno je startan, osetljiv na gasu, sa odličnim kočnicama. Prodala sam ga drugu koji ga i danas vozi i vrlo je zadovoljan njime. Bar tako kaže. J Novi model, neznatno izmenjen u izgledu, sa motorom 1.2 i 92KS, prodaju u punoj opremi po ceni od oko 13.000€, što je, za ovaj auto, ma kako dopadljiv bio, prilično mnogo.

Swift-Sport-side_2829580b

Automobil koji sam kupila 2011. godine, kao zamenu za Swifta, bio je Mitsubishi Colt. Sličnih performansi kao Swift, odličan za po gradu, ali ne tako startan. Više mu je ležala vožnja na otvorenom putu, u gradu je bio dosta tromiji nego što se od ovakvog vozila očekuje. No, imao je dosta opcija za dodatnu opremu, pa sam mu ja dodala sve i svašta, do cene od oko 13.500€. Ipak, nikada se nisam „srodila“ sa njim kao sa Swiftom ili mojom Hondom CRX iz mladosti. „Inoto“ koji ga prodaje je firma koja je OK, ali nekako nemate osećaj sigurnosti kada je u pitanju servis, jer idete (bar sam ja tada išla) u servis druge firme na Čukarici, nekako kao da vozite „redak“ auto, a zapravo to nije ni blizu toga. Nisam ga vozila dugo, tako da nismo došli do momenta servisa i održavanja, pa ne mogu reći koliko je skup ili OK za održavanje. Imao je troje vrata i to je ono što nikome ne preporučujem. Kad-tad vam zatrebaju zadnja vrata da spustite kese iz shoppinga, a ne da ih gurate u neki „bunker“ iza prednjih sedišta.  Znam da je, što se bezbednosti tiče, jako pouzdan i davao mi je osećaj da mogu da zakočim kada i kako ja hoću, bez problema.

Kada kažem „kada i kako ja hoću“ dolazim do menjača. Moja muška polovina ovih dana ganja neki gradski autić, automatik i ne zna šta će sa levom nogom. Kao neko kome su kola važna koliko i moje farbe za kosu, izjavio je da mu je sad još lakše, jer auto vrši svoju svrhu – prevozi ga sa mesta na mesto. Ha! Ništa režanje Alfe, ništa snaga Honde, ništa prva-druga-treća do prvog ćoška…??? Verujem da bi mnogim ženama, a i muškim vozačima, bilo zgodno da ne misle o brzinama, ali ja, jednostavno, želim da imam kontrolu (bar nad vozilom).

Igrom slučaja, posle Colta sela sam u Mercedesa A klase, long verzija. Dizel. Kamionče od 1900 kubika. Preporučujem ga svima kao vrlo komotan auto (pozadi je moglo da stane 2 putnika i retriver od 40kg i da imaju mesta), vrlo visok i pregledan (mada vam treba neko vreme da shvatite gde mu se završava izuzetno kratak prednji deo koji ne možete videti golim okom) i kao vrlo, vrlo malog potrošača. Ipak, nije odgovarao mom duhu, osećala sam se tromo i sporo u njemu.

Zato sam odlučila da kupim SEBI auto. Izbor je krenuo preširoko, da bi se završio na užoj konkurenciji, koja će se, danas – nadam se, završiti konačnom odlukom. Nijanse su u pitanju. Mada, tu su PMS, pun mesec i ženska ćud…tako da ćemo konačni rezultat saznati do kraja nedelje.

Otišla sam u „Euro Sumar“, jer lanac je lanac i održavanje je jeftinije, ali mi je novi model Cross SX4 bio prevelik za moje potrebe koje su u 80% slučajeva gradska vožnja. Cena ovog crossovera je ispod 15.000€ u solidnom paketu opreme. Od SX4 NAVI (1.6, 120KS, full oprema, cena oko 14.000€) sam odustala jer je dizajn prilično konzervativan i prevaziđen, a i proizvodiće se samo još ove godine. Onda sam se setila Zverka i probala da pogledam Fiat 500L, ali ja sam u kategoriji onih isključivih – ili mi se dopada ili ne. U ovom slučaju je bilo – ne. Meni izgleda kao modernizovan Fiat Multipla, najružniji automobil ikada napravljen.

Idemo dalje – razmišljam srcem i odem do salona Nissan vozila na Novosadskom putu. Imaju Nissan Juke na akcijskom popustu, još 2 vozila, u solidnoj opremi za oko 15.500€. No, Juke 2 samo što nije izašao, pa će i ovo uskoro biti stari model… Ali, srce lupa, jer je auto sjajan ako bih uspela da prevaziđem činjenicu da izgleda pomalo čudno sa tri svetlosne grupe spreda, od kojih u jednu gledate iz kabine i čini vam se da su svetla uperena ka vama… Nekoga, bez problema, može da asocira ne svemirski brod sklapan u komšijinoj garaži… Tri moda vožnje, motor 1.6, konjaža lepa, auto preudoban, ali…pozadi ne staje niko osim deteta. Spušteni zadnji deo oduzima mnogo od komfora pozadi, pa čak i napred ja sa 173cm, nekako osećam da nosim nebo na glavi. Znači, Juke ostaje u salonu za one koji će ga želeti, uprkos svemu. Reče moj otac, koji mi je i usadio ljubav prema automobilima, „Juke je kao fufica, svi bi da se provode sa njom, ali niko neće da je ženi.“

Alfa Romeo Giulietta 1.9, 160KS… blenem u nju kao devojčica iz 1978. kojoj su automobili nova dimenzija koju upoznaje, a srce mi lupa kao kada sam se prvi put poljubila sa prvim dečkom. Boja – ista kao moja stara Alfa, slonova kost, presijava se na suncu. Motor reži… ona je prelepa, enterijer savršeno jednostavan i primamljiv, menjač sa metalnom kuglom na vrhu, ali i u mom režimu vožnje guta sigurno 12l/100km. OK, srce – racio? Pobeđuje racio…a glava se okreće i čežnjivo, u odlasku, gleda u pravcu tog neodoljivog Italijana.

Jednom je Marko Tanasković (direktor Tech Lifestyle magazina) testirao Renault Captur (1.5 dci), pa sam ga odmah pitala kakvi su mu utisci. Utisci su dobri, a sećam se da mi je pokazivao enterijer auta kom se kaseta ispred suvozača izvlači kao fijoka, pa vidite sve sitnice koje se u njoj kriju. Sjajan auto, ali me buni kubikaža od 0.9 kod nekoliko modela koje sam spremna da platim (cena je oko 15.000€) i ne uspevaju da me ubede da ide kao zmaj, jer „turbine, nove tehnologije“… Sedam u njega, primećujem širok zadnji stub, nekako se osećam kao da imam manjak spoljnog svetla…i to je to… ono što bih ja htela od opreme ide i više od 17.000€.

Nissan_Juke_(27)

Izbor pada na njegovog mlađeg rođaka – Renault Clio, najnovijeg dizajna, koji pleni i izgleda kao mačka koja se sprema na skok. Mali je? Jeste, posebno pozadi. Ali, izgleda dovoljno ubedljivo i nesvakidašnje (kao Alfa), biram model 1.5 dci (koji troši kao Mercedes A klase), biram boju koju će svi videti (jer ja sam lav u horoskopu)…i biram ga za cenu koja je znatno niža od redovne, jer biram demo vozilo iz salona Renault Nissan.

Renault_Clio_(rear)_yellow

Tako se, ove godine, kada punim 41, završava moja ovogodišnja saga sa odabirom auta.
Tako je to kada si probao dovoljno, a ne možeš od njih nekoliko da sastaviš jedan savršen. Onda tražiš kompromis između srca i glave. I nađeš ga, ali…samo da nije automatik.

Napomena: Banke koje posluju u Srbiji imaju veliki izbor prilično (verovali ili ne) povoljnih auto-kredita, a auto-kuće nude beskamatna finansiranja do nekoliko hiljada evra. Dobro se raspitajte i pronađite ono što vam najviše odgovara. Moguće je.

 

Napomena: Na kraju sam kupila Renault Clio 1.2 16V Techno Feel. Crni, sa sjajnom opremom, fenomenalnog dizajna,… i mada ga vozim i 170-180km/h, moram reći da mu fali malo snage kada izađem izvan grada… 🙂

 

One thought on “Kada žensko kupuje auto

Comments are closed.