Ležim na krevetu sa nogama dignutim na zid, a pazim da nogu ne stavim na lice Odri Hepbern koja mi se smeška sa tapeta. Negde iza, negde u mojoj glavi, ide muzika… Neki prvi san mi komeša misli koje me vode do toga kako bih možda trebala, kao Holi Golajtli, da imam svog Pola Varžaka koji bi shvatio da se iza te obične crne haljine, jednostavnih bisera i muštikle ili farmerki, obične majice i Adidas patika krije strah da će svaki sledeći muškarac biti gori od onog prethodnog…i upozoravao me na to, pokušavajući da me spreči da pravim grešku za greškom.

Razmišljam kako mene, Tanju, u tome, zapravo, niko ne može da spreči. Kao što ni Pol nije sprečio Holi…

Dok mi stopala bez kontrole, u snu, klize niz tapete i istovremeno kao da osećam da gospodin On, moj poslednji izbor, leže pored mene i kao da ga čujem da kaže: „Draga, spavaš li?“… Zatvorim oči jako i pomislim – da li je ovo Pol ili samo još jedan od nekih koji umesto da mi drže neprekidan osmeh na licu, ostavljaju me samo sa pogledom koji se ne završava nigde… Taj nigde pogled uglavnom je izazvan time što gospodin On, zapravo svaki od gospode Njih, mešajući uloge u mom snu, uzima ulogu Holi i tvrdi da ljudi nisu ničiji i da ne smeju da se vezuju jedni za druge, dok sam ja, u tom istom snu, ipak više Pol koji želi da se smiri… ali izvlači pogrešne karte ili sa pravim kartama pravi pogrešne poteze.

Glava mi pada pored jastuka i umesto da ostanem u tom nekom nestvarnom zagrljaju, ja puštam da gospodin On odspava svoju popodnevnu dremku sam, jer On je zapravo Holi koja živi sama, ne mešajući svoj život, pa ni svoje snove, sa mojim… Gospodin On je sam sebi dovoljan. Ja sam usputna stanica, ja sam Holi Golajtli.

Uloge se mešaju kao san…i prikazuju javu onakvom kakva jeste.

Ustajem, izlazim iz sobe sa čijih me zidova gleda multiplicirana gospođica Golajtli. Uzimam parče smrdljivog i lepljivog Bri sira iz frižidera i, još uvek sanjiva, pišem drugu poruku na Fejsbuku da je možda vreme da odem odavde… jer nema ničeg za doručak kod Tifanija…osim smrdljivog sira… a onda, skoro potpuno budna, samu sebe u trenutku podsetim koliko zapravo volim taj smrdljivi sir.
Uzmem još jedno parče, zavalim se ispred Eksel tabele koja treba da bude gotova za sutra i pomislim da je Holi možda potpuno u pravu – da ljudi ne smeju da se vezuju jedni za druge… Možda je gospodin On potpuno pravilno shvatio da je gospođica Golajtli samo usputna stanica… jer se plaši. On. A i ona.