Tag archive

dolasci

Anniversary / Godišnjica

in MY BLOG

Anniversary

Every morning when I open my Facebook to see if my acquaintances are alive and kicking, to see if the Third World War has broken out and if Aleksandar formed a new Government, the very Facebook opens that option “on this day” to me and catapults me to the past … a past as such can paint my day in various colors.

This morning I was served to some joke about Mrs. Merkel, shared only 4 days after my significant other had packed and went without any agreement to the country of the above mentioned Mrs. Merkel so that he would not watch us rot here, having no patience to wait for me to figure it out if I am tied to Serbia with a chain or a thread. And so this anniversary reminded me of the anniversary of the day when Marko really went away. It was not a nice day. Dad was alone then and he was not happy; mom had passed away three months before that to a little better, but an unearthly place; and then I was also alone, no matter that I was not alone actually … Anniversary. Whatever that is.
And then I realized that my birthday would be in 20 days. I will turn 43. Anniversary. A substantial one, isn’t it?

This morning, while I was scrolling through that awful Facebook option, I realized that almost every anniversary is a wound, never healed completely. Then, that day comes, rubs salt into the wound, picks right and left, the wound bleeds, you feel pain in your chest, your eyes filled with tears, you take a deep breath and wait for the following day. Next day – next anniversary.

The older you get, the more you have … Anniversaries. Marriages, divorces, second marriages, births, break-ups, beginnings, breaks, new jobs, finishing school, PhD thesis, deaths of acquaintances, deaths of relatives, wars that we survived, anniversaries of those wars that we did not survive, then departures, arrivals, returning, subtracting, giving, everything has its own place in time. Everything has its own date in the calendar. Its birth and its death. It is awful that these are all anniversaries. And yes, the older you get, the more you have those that started and ended. Just like me. Like you. Whenever that one date comes, and the damn technology reminds me of it, it hurts.

Anniversaries should be abolished. Please, let me know if there is an application for deleting anniversaries which forces the calendar to pass to the 367th day and none of them, not a number, and no feeling will remind you about the previous one. You go on, as if there was no yesterday… and there are not any anniversaries to pick your wound and blur your eyes with tears that do not drop.

time

Godišnjica

Svako jutro kada otvorim Fejsbuk da pogledam da li su moji poznanici živi i zdravi, da proverim da li je izbio treći svetski rat i da li je Aleksandar formirao vladu, meni taj isti Fejsbuk otvori onu opciju „na današnji dan“ i katapultira me u prošlost… a prošlost kao takva može mi dan ofarbati u razne boje.

Jutros mi je ispod nosa servirao neki fazon u vezi Merkelove, podeljen samo 4 dana nakon što se moja jača polovina spakovala i bez dogovora otišla kod te iste Merkelove da nas ne gleda kako trulimo ovde, nemajući strpljenja da sačeka da se i ja smislim da li sam lancem ili koncem vezana za Srbiju.
I tako mi je ta servirana godišnjica zamirisala na godišnjicu kada je Marko zaista i otišao odavde. Nije to bio lep dan. Tata tada sam i ne baš sjajno sam; mama otišla tri meseca pre toga, na neko bolje, ali nezemaljsko mesto; a onda ostadoh i ja sama, bez obzira što zapravo i nisam,… Godišnjica. Kakva god da je.

A onda shvatim da je i moj rođendan za 20 dana. Punim 43. Godišnjica. Pozamašna, jel` da?

Jutros sam skrolujući po toj gadnoj Fejbuk opciji shvatila da je skoro svaka godišnjica jedna rana, nikad zarasla do kraja. Onda dođe taj dan, gurne ti prst u ranu, pročačka levo – desno, rana malo prokrvari, tebe zaboli u grudima, oči ti se napune suzama, udahneš duboko i čekaš sledeći dan. Sledeći dan – sledeća godišnjica.

Što si stariji, sve ih više imaš… Godišnjice. Braka, razvoda, drugih brakova, rođenja, raskida, početka, prekida, novog posla, završetka škole, doktorata, smrti daljnjih, smrti bližnjih, pa ratova koje smo mi ovde preživeli, pa godišnjice onih koji te iste ratove nisu preživeli, pa odlasci, dolasci, vraćanja, oduzimanja, davanja, sve ima svoje mesto u vremenu. Sve svoj datum u kalendaru. Svoje rođenje i svoju smrt. Gadno je samo to što su sve to godišnjice. I što si stariji, da, više imaš onih koje su i počele i završile se. Kao ja. Kao ti. Kad god dođe taj neki datum, a prokleta tehnologija te na njega podseti, mene zaboli.

Godišnjice bi trebalo ukinuti. Javite ako postoji aplikacija za brisanje godišnjica koja tera kalendar u 367. dan i ni jedan te, ni brojem, a ni osećajem, ne podseti na prethodni. Teraš dalje, kao da juče ne postoji… i nema ni jedne godišnjice da ti pročačka ranu i zamagli oči suzama koje ne cure.

 

Go to Top